Channel: Markaziy Osiyo
Book-uzbek-cyr.pdf
2.7 MB
Finlandiyaning 100 ta ijtimoiy innovatsiyasi.
Finlandiya qanday qilib Finlandiya bo‘ldi: Siyosiy, ijtimoiy va maishiy innovatsiyalar.
Ps: O‘qib chiqmaganlar uchun! Yaqinlaringizga ham ulashing foydali kitob.
Kanalga ulanish👇
@centerasiastudy
Finlandiya qanday qilib Finlandiya bo‘ldi: Siyosiy, ijtimoiy va maishiy innovatsiyalar.
Ps: O‘qib chiqmaganlar uchun! Yaqinlaringizga ham ulashing foydali kitob.
Kanalga ulanish👇
@centerasiastudy
Капитализмнинг туғма нуқсони моддий неъматларнинг тенгсиз тақсимотида, социализмнинг туғма фазилати эса фақирликни тенг тақсимланишида кўзга ташланади.
©️ У. Черчил
👉каналга уланиш👈
©️ У. Черчил
👉каналга уланиш👈
Лоббизм ва шаффофлик
Охирги пайтларда матбуотда лоббизм мавзуси тез-тез кўтарилаётганига гувоҳ бўляпмиз. Лекин нимагадир лоббизм мутлоқ ёмон феномен сифатида талқин қилиняпти. Аслида муаммо лоббизмда эмас, унга бўлган ёндашувда.
Лоббизм - қонун/қарор чиқариш жараёнига таъсир ўтказиш - исталган сиёсий бошқарув тизимида мавжуд бўлади. Бир қанча давлатлар лоббизмни алоҳида қатъий қонунлар билан тартибга солади. Бу асосан шаффофлик тўғрисидаги қонунлардан иборат бўлади.
Яъни, лоббизм ижобий тушунчага айланиши учун у шаффофлик билан ёнма-ён юриши керак - лоббистлар рўйхатдан ўтказилиши ва уларнинг қарор чиқарувчи орган вакиллари билан ҳар қандай учрашуви махсус рухсатнома орқали ўтказилиши лозим.
Лоббизм фақатгина бизнес манфаатларини илгари суриш билан чекланмайди. Европа Иттифоқи органлари ҳузцрида рўйхатдан ўтган лоббистларнинг 35 фоизи бизнес уюшмалари ва 13 фоизи компаниялар, қолган ярмидан кўпи консултантлар, юристлар, нодавлат ташкилотлар, нотижорий манфаатлар гуруҳлари, think-tank ва бошқалардан иборат.
Кўп ҳолларда қарор чиқарувчиларнинг ўзлари лоббистларнинг тор мавзу бўйича экспертизасига муҳтож бўлади - айнан улар мавзуни чуқурроқ ўрганишга ёрдам берадиган тадқиқотлар билан таъминлаб бера олади. Бундан тўғри хулоса олиш эса қарор чиқарувчининг вазифаси.
Лоббистларнинг айнан қайси орган ҳузурида фаол бўлиши сиёсий тизимга боғлиқ - Буюк Британияда асосан парламент, АҚШда ҳам Конгресс, ҳам ижро ҳокимияти, Европа Иттифоқида гарчи Европарламентда ҳам фаол бўлишига қарамай лоббистлар кўпроқ Европа Комиссияси вакилларига таъсир ўтказишга кўринади, чунки айнан улар асосий қонунчилик ташаббускорлари ҳисобланади.
Хуллас, лоббизмни қатъий тартибга солган ва уларнинг ҳокимият вакиллари билан алоқалари шаффофлигини йўлга қўйган давлатларда бу қонун/қарор чиқаришда барча томонларнинг манфаатлари инобатга олиниши таъминланади. Лоббизм тартибга солинмаган давлатларда эса одатда сиёсий коррупция авж олади.
Library @centerasia_library
Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Охирги пайтларда матбуотда лоббизм мавзуси тез-тез кўтарилаётганига гувоҳ бўляпмиз. Лекин нимагадир лоббизм мутлоқ ёмон феномен сифатида талқин қилиняпти. Аслида муаммо лоббизмда эмас, унга бўлган ёндашувда.
Лоббизм - қонун/қарор чиқариш жараёнига таъсир ўтказиш - исталган сиёсий бошқарув тизимида мавжуд бўлади. Бир қанча давлатлар лоббизмни алоҳида қатъий қонунлар билан тартибга солади. Бу асосан шаффофлик тўғрисидаги қонунлардан иборат бўлади.
Яъни, лоббизм ижобий тушунчага айланиши учун у шаффофлик билан ёнма-ён юриши керак - лоббистлар рўйхатдан ўтказилиши ва уларнинг қарор чиқарувчи орган вакиллари билан ҳар қандай учрашуви махсус рухсатнома орқали ўтказилиши лозим.
Лоббизм фақатгина бизнес манфаатларини илгари суриш билан чекланмайди. Европа Иттифоқи органлари ҳузцрида рўйхатдан ўтган лоббистларнинг 35 фоизи бизнес уюшмалари ва 13 фоизи компаниялар, қолган ярмидан кўпи консултантлар, юристлар, нодавлат ташкилотлар, нотижорий манфаатлар гуруҳлари, think-tank ва бошқалардан иборат.
Кўп ҳолларда қарор чиқарувчиларнинг ўзлари лоббистларнинг тор мавзу бўйича экспертизасига муҳтож бўлади - айнан улар мавзуни чуқурроқ ўрганишга ёрдам берадиган тадқиқотлар билан таъминлаб бера олади. Бундан тўғри хулоса олиш эса қарор чиқарувчининг вазифаси.
Лоббистларнинг айнан қайси орган ҳузурида фаол бўлиши сиёсий тизимга боғлиқ - Буюк Британияда асосан парламент, АҚШда ҳам Конгресс, ҳам ижро ҳокимияти, Европа Иттифоқида гарчи Европарламентда ҳам фаол бўлишига қарамай лоббистлар кўпроқ Европа Комиссияси вакилларига таъсир ўтказишга кўринади, чунки айнан улар асосий қонунчилик ташаббускорлари ҳисобланади.
Хуллас, лоббизмни қатъий тартибга солган ва уларнинг ҳокимият вакиллари билан алоқалари шаффофлигини йўлга қўйган давлатларда бу қонун/қарор чиқаришда барча томонларнинг манфаатлари инобатга олиниши таъминланади. Лоббизм тартибга солинмаган давлатларда эса одатда сиёсий коррупция авж олади.
Library @centerasia_library
Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Atlantizm (“dengiz”, “talassokratiya” atamalari unga ma’nodoshdir) – Liberal-demokratik qadriyatlarga asoslangan g‘arb geosiyosiy nazariyasi. Harbiy-siyosiy tomondan – AQSH va G‘arbiy Yevropa davlatlarini o‘z ichiga oluvchi NATO a’zosi bo‘lgan mamlakatlar. Atlantizm tarafdorlarining fikricha, jahonda dengiz davlatlari asosiy rol o‘ynaydi, qit’alar ichiga ayni shu davlatlardan madaniy turtki borib turadi.
Markaziy Osiyo | Library | Science
Markaziy Osiyo | Library | Science
“Atom klubi” – Atom quroliga ega davlatlar guruhining shartli nomi. Bu klubga atom bombasini sinab ko‘rgan vaqtidan boshlab AQSH (1945), SSSR/Rossiya (1949), Buyuk Britaniya (1952), Fransiya (1960), Xitoy (1964), Hindiston (1974) va Pokiston (1980) kiradi. Birinchi besh davlat BMT Xavfsizlik Kengashining a’zosidir.
Markaziy Osiyo | Library | Science
Markaziy Osiyo | Library | Science
Хуллас, 60-йиллар ўрталарида тўрт боланинг онаси Шерри Финкбайн (Arizona TV personality Sherry Finkbine) яна ҳомиладор бўлиб қолганини сезгач, дугоналарига болани олдирмоқчи эканини айтади. Бутун мамлакат бўйлаб бу ниятни матбуот важоҳат билан муҳокама қила бошлайди. Аёл эса, Швецияга бориб, ҳомиласидан қутулиб келади. Бироқ, қисқа муддат ўтиб, 1967 йилга келганда АҚШда расмий равишда 6000 аборт қилинади.
👉Батафсил👈
Markaziy Osiyo | Library | Science
👉Батафсил👈
Markaziy Osiyo | Library | Science
Rafiq Nishonovich Nishonov (1926-2023)
Siyosat va jamoat arbobi. 1951 yildan tuman partiya komiteti kotibi, Toshkent shahri partiya komiteti bo‘lim mudiri, Toshkent shahri ijroiya qo‘mitasi raisi. O‘zbekiston KP MK kotibi (1963-70). 1970 yildan Shri Lanka Respublikasi va Maldiv Respublikasida SSSRning Favqulodda va muxtor elchisi, SSSRning Iordaniyadagi elchisi. O‘zbekiston SSR Tashqi ishlar vaziri (1985-86). O‘zbekiston Oliy Soveti Prezidiumi raisi (1986-88). O‘zbekiston KP MK 1 kotibi (1988-89), SSSR Oliy Soveti Millatlar Sovetining raisi (1989-91).
Rafiq Nishonovich Nishonov respublikaga rahbarlik qilgan yillarda qat'iyatsizligi, uzoqni ko‘ra bilmagani tufayli Markazning O‘zbekistonga nisbatan g‘arazli siyosati va qatag‘onlari davom etdi, ijtimoiy-iqtisodiy hayot og‘irlashdi, millatlararo adovatlar kuchaydi, respublikaning ma'muriy-hududiy tuzilishi bo‘yicha volyuntaristik qarorlar qabul qilindi.
Markaziy Osiyo | Library | Science
Siyosat va jamoat arbobi. 1951 yildan tuman partiya komiteti kotibi, Toshkent shahri partiya komiteti bo‘lim mudiri, Toshkent shahri ijroiya qo‘mitasi raisi. O‘zbekiston KP MK kotibi (1963-70). 1970 yildan Shri Lanka Respublikasi va Maldiv Respublikasida SSSRning Favqulodda va muxtor elchisi, SSSRning Iordaniyadagi elchisi. O‘zbekiston SSR Tashqi ishlar vaziri (1985-86). O‘zbekiston Oliy Soveti Prezidiumi raisi (1986-88). O‘zbekiston KP MK 1 kotibi (1988-89), SSSR Oliy Soveti Millatlar Sovetining raisi (1989-91).
Rafiq Nishonovich Nishonov respublikaga rahbarlik qilgan yillarda qat'iyatsizligi, uzoqni ko‘ra bilmagani tufayli Markazning O‘zbekistonga nisbatan g‘arazli siyosati va qatag‘onlari davom etdi, ijtimoiy-iqtisodiy hayot og‘irlashdi, millatlararo adovatlar kuchaydi, respublikaning ma'muriy-hududiy tuzilishi bo‘yicha volyuntaristik qarorlar qabul qilindi.
Markaziy Osiyo | Library | Science
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Марказий Осиё минтақасини сув билан таъминлайдиган қор ва муз майдонлари шиддат билан қисқармоқда. Маълумотларга қараганда сўнги 50 йилда музликларнинг учдан бир қисми қуриб битган.
БМТ маълумотларига қўра, бугун дунёнинг 40 та нуқтасида сувга оид тортишувлар ҳарбий низоларга айланиб кетиши мумкин. Бу минтақалардан бири Марказий Осиёдир.
Каналга уланиш
@centerasiastudy
БМТ маълумотларига қўра, бугун дунёнинг 40 та нуқтасида сувга оид тортишувлар ҳарбий низоларга айланиб кетиши мумкин. Бу минтақалардан бири Марказий Осиёдир.
Каналга уланиш
@centerasiastudy
Афғонистон ўзбекларининг тарихи ва бугуни бўйича манбалар, маърузаларимда фойдаланганларим. Қизиқ бўлса, танишиб чиқарсизлар.
- Маликшоҳ Ҳусайн Сеистоний, Тарихи иҳё ал-мулук. Ушбу солномада XVI-XVII асрларда рўй берган ўзбек-Сафавий урушлари тарихига асосий урғу берилади. Бу урушларнинг асосий қисми бугунги Афғонистон ҳудудида рўй берган;
- Муҳаммад Юсуф Мунший, Тарихи Муқимхоний. Афғонистон ҳудудидаги ўзбеклар тарихи ҳақида кўп маълумот бор;
- Бўрибой Аҳмедов, Балх тарихи. Афғонистон ҳудудидаги энг йирик ўзбек давлати тарихи бўйича фундаментал тадқиқот;
- Арминий Вамбери, Ўрта Осиё бўйлаб саёҳат. Ўзбек хонликлари қаторида Афғонистондаги ўзбекларнинг 1850-1860-йиллардаги аҳволи юзасидан зўр маълумотлар берилган саёҳатнома;
- Иван Яворский, 1878-1879 йилги рус элчилигининг Бухоро ва Афғонистонга саёҳати кундалиги;
- Андрей Снесарев, Афғонистон;
- Аҳат Андижон, Туркистон мужодаласи. Чет элда туриб СССРга қарши курашган ва Туркистон қуришга ҳаракат қилган турли гуруҳлар ва шахсларнинг бирлаштирилган тарихи. Афғонистон ҳақида кўп маълумот бор;
- Камолуддин Абдуллаев, Шинжондан Хуросонгача. Бу муҳташам тадқиқотда ҳам Афғонистондаги муҳожирлар тарихига асосий урғу берилади;
- Лев Соцков, Номаълум айирмачилик. Афғонистонда Иккинчи жаҳон уруши йилларида рўй берган воқеалар юзасидан кўп маълумот бор;
- Қаҳрамон Ражабов, Мустақил Туркистон фикри учун мужодалалар;
- Ходия Ҳошимбеков, Шимолий Афғонистон ўзбеклари;
- Насриддин Назаров, Афғонистон ўзбеклари.
Шу мавзуда Камолуддин Абдуллаевнинг бир қанча яхши мақоласи бор:
- Афғонистондаги тожик диаспораси: немис болғаси ва совет сандони орасида;
- Лақайлик Наполеон. Иброҳимбекнинг Қизил армияга қарши туриши ҳақида;
- Охирги манғит;
- Амир Омонулла ва совет Ўрта Осиёси.©️
Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
- Маликшоҳ Ҳусайн Сеистоний, Тарихи иҳё ал-мулук. Ушбу солномада XVI-XVII асрларда рўй берган ўзбек-Сафавий урушлари тарихига асосий урғу берилади. Бу урушларнинг асосий қисми бугунги Афғонистон ҳудудида рўй берган;
- Муҳаммад Юсуф Мунший, Тарихи Муқимхоний. Афғонистон ҳудудидаги ўзбеклар тарихи ҳақида кўп маълумот бор;
- Бўрибой Аҳмедов, Балх тарихи. Афғонистон ҳудудидаги энг йирик ўзбек давлати тарихи бўйича фундаментал тадқиқот;
- Арминий Вамбери, Ўрта Осиё бўйлаб саёҳат. Ўзбек хонликлари қаторида Афғонистондаги ўзбекларнинг 1850-1860-йиллардаги аҳволи юзасидан зўр маълумотлар берилган саёҳатнома;
- Иван Яворский, 1878-1879 йилги рус элчилигининг Бухоро ва Афғонистонга саёҳати кундалиги;
- Андрей Снесарев, Афғонистон;
- Аҳат Андижон, Туркистон мужодаласи. Чет элда туриб СССРга қарши курашган ва Туркистон қуришга ҳаракат қилган турли гуруҳлар ва шахсларнинг бирлаштирилган тарихи. Афғонистон ҳақида кўп маълумот бор;
- Камолуддин Абдуллаев, Шинжондан Хуросонгача. Бу муҳташам тадқиқотда ҳам Афғонистондаги муҳожирлар тарихига асосий урғу берилади;
- Лев Соцков, Номаълум айирмачилик. Афғонистонда Иккинчи жаҳон уруши йилларида рўй берган воқеалар юзасидан кўп маълумот бор;
- Қаҳрамон Ражабов, Мустақил Туркистон фикри учун мужодалалар;
- Ходия Ҳошимбеков, Шимолий Афғонистон ўзбеклари;
- Насриддин Назаров, Афғонистон ўзбеклари.
Шу мавзуда Камолуддин Абдуллаевнинг бир қанча яхши мақоласи бор:
- Афғонистондаги тожик диаспораси: немис болғаси ва совет сандони орасида;
- Лақайлик Наполеон. Иброҳимбекнинг Қизил армияга қарши туриши ҳақида;
- Охирги манғит;
- Амир Омонулла ва совет Ўрта Осиёси.©️
Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Telegram
Асанов формати
Афғонистон ўзбекларининг тарихи ва бугуни бўйича манбалар, маърузаларимда фойдаланганларим. Қизиқ бўлса, танишиб чиқарсизлар.
- Маликшоҳ Ҳусайн Сеистоний, Тарихи иҳё ал-мулук. Ушбу солномада XVI-XVII асрларда рўй берган ўзбек-Сафавий урушлари тарихига асосий…
- Маликшоҳ Ҳусайн Сеистоний, Тарихи иҳё ал-мулук. Ушбу солномада XVI-XVII асрларда рўй берган ўзбек-Сафавий урушлари тарихига асосий…
Bipolyar (ikki qutbli) dunyo – xalqaro munosabatlarda ikki ulkan davlat yoki ikki ijtimoiy-siyosiy sistemaning ustunligiga asoslangan dunyo tartiboti.
Markaziy Osiyo | Library | Science
Markaziy Osiyo | Library | Science
Qo’shni Qozog‘iston parlamenti jamoat joylarida yuzni to‘sadigan kiyimlarni kiyishni taqiqlovchi qonunga kiritilgan o‘zgartirishlarni ma’qulladi. Hujjat endi mamlakat prezidenti tomonidan imzolanishi kerak.
Kanalga ulanish
@centerasiastudy
Kanalga ulanish
@centerasiastudy
Иммунитетни туширувчи одатлар
• Кўп ширинлик истеъмол қилиш
• Кўп туз истеъмол қилиш
• Кам ёки ёмон ухлаш
• Кўп ёғли овқатлар ейиш
• Кам суюқлик (сув) ичиш
• Кам клетчатка ейиш
• Кам оқсил истеъмол қилиш
• Кам сабзавот ва мева ейиш
• Камҳаракат ҳаёт тарзи
Иммунитетни кўтариш учун нима қилиш керак?
✓ Юқоридагиларни аксини қилиш керак!
✅Ps: маълумотларни бошқа илмий доираларга ҳам юбориб қўйинг.
🚀Каналга уланишни унутманг
@ILM_NUR_2020
• Кўп ширинлик истеъмол қилиш
• Кўп туз истеъмол қилиш
• Кам ёки ёмон ухлаш
• Кўп ёғли овқатлар ейиш
• Кам суюқлик (сув) ичиш
• Кам клетчатка ейиш
• Кам оқсил истеъмол қилиш
• Кам сабзавот ва мева ейиш
• Камҳаракат ҳаёт тарзи
Иммунитетни кўтариш учун нима қилиш керак?
✓ Юқоридагиларни аксини қилиш керак!
✅Ps: маълумотларни бошқа илмий доираларга ҳам юбориб қўйинг.
🚀Каналга уланишни унутманг
@ILM_NUR_2020
HTML Embed Code: